Povrede meniskusa

Jedne od najčešće povređivanih struktura u zglobu kolena su meniskusi, mekane hrskavićave tvorevine koje olakšavaju pokrete u zglobu i učestvuju u ishranjivanju ostalih zglobnih struktura. U kolenom zglobu postoje dva meniskusa, unutrašnji i spoljašnji koji se malo razlikuju po obliku ali se na njima razlikuju dve zone, tzv. crvena i bela. Crvena zona je bogata krvnim sudovima, obuhvata spoljnu stranu meniskusa i odlikuje je spontano zarastanje nakon manjih povreda. Bela zona obuhvata unutrašnju stranu meniskusa i nema puno krvnih sudova, što u mnogome otežava zarastanje nakon povrede. Povredjivanje crvene zone češće zahteva hirursku intervenciju upravo zbog prirodno slabog dotoka nutrijenata u nju.

Mehanizam povredjivanja:
Meniskusi se najčešće povredjuju prilikom uvrtanja potkolenice sa stopalom koje ostane fiksirano za podlogu i savijenim kolenom. Ovaj mehanizam povrede je čest u mnogim sportovima kod kojih je prisutna nagla promena pravca u trčanju. Ukoliko se jedan deo meniskusa “zaglavi” u zglobnom prostoru, dolazi do “zaključavanja” kolena, što je jedan od najkarakterističnijih simptoma povrede ovih struktura.

Klinička slika:
Bol, otok, slabost misica i nemogućnost savijanja ili opruzanja kolena su najdominantniji simptomi koje sportisti prijavljuju nakon povrede meniskusa. Nekada sportisti mogu da nastave svoju aktivnost nakon manjih oštećenja jer bol ne mora biti veoma jak, ali kada nastupi upalna faza povećava se i intezitet bola. Najbolje je odmah po povredjivanju prestati sa sportskom aktivnoscu, fiksirati koleno u polozaju u kom se bol tolerise i konstantno ga hladiti.

Dijagnostika:
Povrede meniskusa se relativno lako dijagnostikuju kliničkim pregledom uz pomoć testova koji su vrlo specifični i pouzdani ali se u nekim slučajevima pacijenti upućuju na snimanje magnetnom rezonancom koja predstavlja zlatni standard u dijagnostici povreda kolena uopšte.

Lečenje:
U zavisnosti od stepena oštećenja, lokalizacije i fizickih zahteva samog pacijenta, povrede meniskusa se mogu leciti konzervativno i hirurški (najčešće artroskopski). Moderna fizikalna terapija danas nudi veoma efektivne metode kojima se skracuje period oporavka i sportisti mnogo brze vraćaju svojim aktivnostima.

Akutna faza povreda meniskusa, kod koje dominira bol i otok, se najbolje tretira kombinacijom CRYO FLOW aparata za hladjenje i HILT lasera. Upotrebom ova dva najmodernija aparata se u najčešće već u prva 3-4 dana eliminiše otok (efuzija zgloba) i smanjuje osećaj bola i upale jer dolazi do popustanja tenzije zglobne kapsule.

U drugoj fazi terapije, gde se otok sveo na minimum ili potpuno resorbovao, pristupa se elektroterapijskim procedurama koje podrazumevaju specificno postavljanje elektroda u cilju revaskularizacije povredjenih zona meniskusa. Elektrostimulacijom mišića, COMPEX aparatima, se sprečava atrofija mišića natkolenice koja veoma brzo nastupa nakon povrede meniskusa. Veoma važno mesto u terapijskom protokolu ambulante Fitness Medico zauzimaju manuelne mobilizacione tehnike, koje se sprovode u ovoj fazi povreda meniskusa. Manuelnim terapijksim procedurama se povećava obim pokreta, relaksira napetost mišića, ubrzava reparacija kontraktilnih i nekontraktilnih tkiva u i oko zgloba kolena i smanjuje bol. Manuelna terapija nakon povrede meniskusa se moze smatrati uvodom u kineziterapiju.

Treća faza povrede meniskusa podrazumeva intenzivno jačanje mišića prednje i zadnje loze buta kroz individualno dizajniran kineziterapijski protokol. Akcenat se stavlja na jačanje unutrašnje glave mišića kvadricepsa jer je on najpodložniji atrofiji nakon povrede meniskusa kao i na vežbe kojima se poboljšava propriocepcija kao i mehanizam doskoka i agilnost.

Za sve detaljnije informacije pozovite Fitness Medico.