Rehabilitacija nakon artroskopije impidzmenta kuka

U periodu između 2008. i 2013. godine u svetu je urađeno više od 70 000 artroskopskih operacija zgloba kuka. Hirurške tehnike kojima se popravljaju lezije labruma i femoroacetabularni impidzment konstantno napreduju. Uporedo sa razvijanjem hirurških tehnika postoji potreba za unapređenjem postoperativnih rehabilitacionih postupaka od kojih u velikoj meri zavisi konačan oporavak pacijenta.

Bol u predelu kuka i prepona, smanjenje obima pokreta, mišićne snage, stabinosti i motorne kontrole mogu biti uzrokovani upravo femoroacetabularnim impidzmentom(FAI) i lezijom labruma. Artroskopskim procedurama se koriguje koštana geometrija, uklanjaju priraslice oko labralnog kompleksa i ligamentoznih struktura kako bi se smanjio pritisak na meka tkiva, a samim tim poboljšala funkcija zgloba kuka. Takođe i rehabilitacioni program mora da obezbedi zaštitu tkivima koja treba da zarastu, da kontroliše nivo zapaljenja i bola, da obezbedi postepeno povećanje obima pokreta, smanji mišićnu inhibiciju, vrati neuromišićnu kontrolu i propriocepciju, normalizuje hod i poveća snagu. Za sportiste je naročito važno da vrate snagu, brzinu i agilnost na nivo pre povrede kako bi se u potpunosti uključili u trenažni proces.

U ambulanti Fitness medico rehabilitacioni program nakon artroskopije kuka se pravi strogo individualno uz konsultaciju sa hirurgom koji je obavio zahvat, i prolazi kroz 4 faze:

1.Kontrola bola i zapaljenja, zaštita operisanih struktura i ubrzanje njihovog zarastanja pomoću različitih oblika fizikalne terapije od kojih se HILT laser posebno pokazao kao vrlo uspesan u ovoj fazi. Takodje koristimo različite terapijske metode kao što je limfna drenaža, krio terapija i mobilizacija fascije u cilju smanjenja otoka i postepenog povećanja obima pokreta. Pacijenti hodaju uz pomoć staka sa osloncem od 50% narednih sedam dana. Oslonac se postepeno povećava. U ovoj fazi se izbegavaju pokreti ekstenzije i spoljašnje rotacije kuka 21 dan od operacije kako bi se smanjio stres zglobne kapsule.

2.Faza Stabilnosti i mobilnosti. U ovoj fazi akcenat je na uspostavljanju potpunog obima pokreta, normalizaciji hoda, povećanju neuromisicne kontrole, balansa, propriocepcije. Tokom ove faze pocinje se sa funkcionalnim vežbama kojima se postiže aktivacija dubokih stabilizatora (core muscles). Trebalo bi izbegavati hod na traci, agresivno pasivno i balističko istezanje i vežbe koje bi povećale iritaciju zgloba. Savetuje se vožnja stacionarnog bicikla sa minimumom opterećenja.

3. Podizanje snage i izdržljivosti.

U ovoj fazi se osim misicne snage i izdržljivosti radi i na podizanju kardiovaskularne izdržljivosti i na postepenom ubacivanju sportskih i funkcionalnih aktivnosti. Takodje u ovom period radimo funkcionalno FMS testiranje I sportsko testiranje vezano za funkciju samog kuka koje obuhvata izdržaje na jednoj nozi, bočne I dijagonalne izdrzaje na jednoj nozi protiv otpora i iskorake na steperu.

4.Povratak na sport. Ukoliko pacijent-sportista uspesno “položi” sportsko testiranje (Hip sport test) i nauči kako da sprovodi vežbe koje mu prepišemo nakon FMS testiranja, spreman je da se vrati na sportske aktivnosti.

U ambulanti Fitness Medico po završetku svakog rehabilitacionog programa, pacijentima radimo funkcionalno testiranje (FMS), pomoću koga otkrivamo eventualne kompenzacije i asimetrije u odredjenim obrascima pokreta, koje spadaju u dugoročne posledice povrede.
Nakon testiranja pacijenti dobijaju program vežbi koje bi trebalo da sprovode određeno vreme i da dolaze na retestiranja. FMS nam pomaže da na pravi način završimo jedan rehabilitacioni plan i da svedemo na minimum mogućnost nove povrede.