Sindrom prenaprezanja

Brojna istraživanja pokazuju da 30-50% svih povreda u sportu spadaju u grupu povreda uzrokovanih prenaprezanjem tkiva. Oštečenje lokomotornog sistema je rezultat serije ponovljenih mikro trauma koje su toliko česte da ne dozvoljavaju tkivu da prođe kroz prirodni proces samozaceljenja. Ukoliko bliže analiziramo biomehaničke faktore pojedinih sportova biće nam jasniji uzroci ovih povreda.
Kada trčimo distance od npr. kilometar i po, svako stopalo dotakne tlo izmedju 800 i 2000 puta. Sila koja nastaje kao rezultat udara stopala o podlogu iznosi oko 250-300% telesne težine. To znači da trkač koji teži 70 kg, i ovu distancu pretrči sa 1175 koraka apsorbuje silu od 220 tona! Ukoliko ovome dodamo čak i najmanje anatomske i biomehaničke nepravilnosti donjih ekstremiteta zajedno sa drugim i osim faktorima kao što su neadekvatna obuća i loš kvalitet podloge, u znatnoj meri se povećava rizik od nastanka povreda stopala, kolena, kuka ili kičmenog stuba.

Drugi primer možemo naći među plivačima koji zamahnu rukom iznad glave prosečno 4000 puta za vreme samo jednog treninga. Zato i ne čudi podatak da 60% vrhunskih svetskih plivača pati od prenaprezajućih povreda u rameno-lopatičnoj regiji.

Nisu samo sportisti izloženi riziku od nastanka ovih povreda. Osobe koje rade za računarom, stomatolozi, hirurzi, automehaničari npr.,veoma često pate od “teniskog” ili “golferskog” lakta.

Ove povrede mogu zahvatiti bilo koji element mišićno-skeletnog sistema (mišić, hrskavicu, burzu, tetivu, kost, ligament), ali najcešća zona koja biva zahvaćena je mišićno-tetivna spojnica. To se dešava iz razloga što je ova zona trpi najjače zatezanje za vreme mišićne kontrakcije. Mišićno-tetivna spojnica ima prirodno manji stepen elastičnosti od mišića pa je samim tim podložnija patološkim promenama, čak i kalcifikaciji. Ovaj patološki proces može da zahvati i samu tetivu, njenu ovojnicu, ali i ENTEZU, mesto spajanja tetive i kosti.

Prema sadašnjim saznanjima, prenaprezanje tetive podrazumeva da je ista bila mnogo puta i za kratko vremena tezana 4 do 8% od originalne dužine sve dok nije prestala njena prirodna sposobnost da trpi dalju tenziju. Tetive su prirodno mnogo manje snabdevene krvnim sudovima od mišića i u tome leži njihova smanjena sposobnost oporavka od napora i samozaceljenja mikro povreda.

untitled-9 Kratka biohemijska analiza zapaljenskog procesa
Kada je tetiva preopterećenja, smanjenje cirkulacije krvi i iritacija nervnih završetaka započinje aseptičnu zapaljensku reakciju. Zavisno od tipa povrede, tkivo uvek prolazi kroz zapaljensku reakciju koja podrazumeva promene u mreži krvnih sudova, krvi i vezivnom tkivu. Zapaljenje je prvi odgovor organizma na povredu i predstavlja veoma složen proces koji uključuje ćelije različitog tipa, mnogobrojne enzime i druge fizioloski aktivne supstance. Čak i minimalna povreda tetivnih ćelija šalje signal drugim ćelijama da dođu u povređenu zonu. Prosta glandini su hormoniza koje se smatra da povećavaj u propustljivost i širinu krvnih sudova što dovodi do otoka. Zajedno sa drugim činiocima upale stimulišu receptore za bol, a BOL je prvi klinički znak TENDINITISA. Stvaranje ovih supstanci može se sprečiti korišćenjem nesteroidnih antireumatika i kortikosteroidnih preparata koji blokiraju enzim ciklooksigenazuI fosfolipazu koji vrše konverziju prostaglandina i zarahidonske kiseline. Veliku, možda i najveću ulogu u ovom procesu imaju leukociti, tacnije Makrofagi koji zapocinju process fagocitoze, ciscenja povredjene regije od mrtvih celija i ostalih produkata metabolizma.

Navedeni zapaljenski proces prosecno traje 14 dana ukoliko se preduzmu sve preporucene mere ka osto su odmor, lokalna aplikacijaleda, obloge od gelovakojihlade i sadrže u sebi odredje neanalgetike. Sve ovo pomaze tkivu da predje u drugu fazu izlecenja u kojoj pocinje organizacija kolagenih vlakana.U ovoj fazi je jako bitno da se okolni misici vise puta dnevno kontrahuju kako bi pomogli kolagenim vlaknima u orijentaciji. Formiranjem kolagenih vlakana zavrsava se proces izlecenja i tetiva je spremna za nova mehanicka opterecenja.

Ukoliko se iz bilo kog razloga tkivu ne obezbede uslovi za prirodno izlecenje, zapaljenski proces postaje hronican i najcesce tada se pacijenti obracaju strucnjacima za pomoc.

Povrede uzrokovane prenaprezanjem se dijagnostikuju klinickim pregledom, ultrazvucnom dijagnostikom i ukoliko je potrebno rendgneskim snimanjem i magnetnom rezonancom. U zavisnosti od vrste povrede, regije koja je povredjena, uzrasta pacijenta, opsteg zdravstvenog stanja i mnogih drugih činioca, pristupa se lečenju. Lecenje najcesceo buhvata primenu razlicitih oblika fizikalne terapije, medikamentoznuterapiju, injekcije anestetika, analgetika i kortikosteroida, i redje hirurske intervencije.

Ambulanta Fitness Medico osim najmodernijih aparata, poseduje i proverene protokole lečenja ovih povreda koji podrazumevaju adekvatn ukombinaciju fizikalnih agenasa.
Ono što posebno trebai staći je da se nasa ambulanta osim lečenja ovih povreda bavi i otkrivanjem potencijalnih biomehaničkih uzroka istih. Korisćenjem FMS-a, i drugih testova koje obavljamo u dijagnostičke i prognostičke svrhe, veoma precizno možemo da izdvojimo najdisfunkcionalnije obrasce pokreta koji najčešćce i dovode do ovih povreda.

Primenom individualno prepisanih korektivnih vežbi, u velikoj meri se smanjuje rizik od ponovnog nastanka iste, ili neke druge povrede.