Predstavlja zapaljenje pripoja patelarne tetive na potkolenici (tuberculum tibiae) koje se dešava usled ubrzanog rasta kostiju u adolescenciji. Spada u grupu tzv. trakcionih apofizitisa. Češće se javlja kod dečaka koji se bave sportom i to u periodu oko 13. godine, dok se kod devojčica javlja malo ređe ali ranije, oko 11. godine, zbog toga što devojčice ulaze u period ubrzanog rasta kostiju pre nego dečaci.

Klinička slika:
 

Dominira bol lokalizovan oko tuberkulum-a tibie. U nekim slučajevima, tuberkulum može biti otečen i uvećan.Većina autora se slaže da ubrzan rast kostiju vodi ka zatezanju mekih tkiva, jer kosti rastu brže od misića i tetiva. Upavo zbog toga povećava se tenziona sila u mišićima, tetivama, i njihovim pripojima (apofizama), što može da izazove avulzione prelome koštanih delova samog pripoja.
Kliničkim pregledom uočava se bol na palpaciju tibialnog tuberkuluma. Otpor dat na ekstenziju kolena takođe može pojačati bol, ali podizanje opružene noge protiv otpora je uglavnom bolnije.”Elijev” test kojim se potvrđuje skraćenje misića kvadricepsa je najčešće pozitivan. Uvek bi trebalo uraditi rendgensko snimanje u oba pravca kako bi se iskljućile eventualne maligne promene, prelomi ili infekcije. Bočni snimak pokazuje ispupčen tuberkulum nepravilnog oblika, a u nekim slučajevima i slobodne koštane fragmente koji su posledica trakcione sile(èupanja) tuberkuluma od strane patelarne tetive.

Lečenje:
 

Nekada su se pacijenti sa Šlaterovom bolešću lečili dugotrajnom imobilizacijom kolena ili totalnim prekidom fizičkih aktivnosti. Danas to nije slučaj. Osgud-Šlater-ova bolest leči se kao i sve povrede koje spadaju u grupu prenaprezajućih. Dakle, fizikalna terapija ima vodeću ulogu u terapiji. Treba samo voditi računa o eventualnim kontraindikacijama pojedinih fizikalnih agenasa zato što se radi o mladim pacijentima koji su još uvek u procesu rasta. Upravo zbog toga bi trebalo izbegavati i injekcije kortikosteroida.

Od fizikalnih procedura u ambulanti FM koriste se interferentne struje, tens, bioptron lampa (polarizovana svetlost) ili nekada laser ali u malim dozama, masaža kvadricepsa i naravno kineziterapija.
 

Kineziterapija obuhvata istezanje kvadricepsa, iliopsoasa i iliotibialnog trakta. U ovom slučaju za jačanje misica biramo eksentrične kontrakcije kvadricepsa.
Jako je važno obavestiti roditelje, trenere i same pacijente o prirodi i uzrocima ovih tegoba. Treba im objasniti da je ovo stanje prolaznog karaktera i da najčešće ne ostavlja nikakve posledice, osim možda uvećanog tuberkuluma. Pacijenti mogu da se bave svojim fizičkim akivnostima ali strogo dozirano i uz smanjenje intenziteta. Od izuzetne važnosti je da pacijenti nose specijalnu ortozu za Šlater koja vrši pritisak na sam tuberkul. Hirurška intervencija najčešće nije potrebna osim u slučajevima kada postoje slobodni komadići kosti koji kasnije vrše pritisak na tetivu izazivajući njenu upalu.

Top