Teniski lakat (epicondilitis lateralis humeri)

Teniski lakat je termin koji opisuje zapaljenje pripoja mišića opružača šake na spoljašnjem epikondilu nadlaktice. Iako se ime vezuje za sport, u 95% slučajeva ovo stanje se javlja kod nesportista, kod ljudi koji se bave zanimanjima koja iziskuju preterano korišćenje mišića opružača šake, kao sto su, automehaničari, kuvari, stomatolozi, hirurzi, ljudi koji rade za kompjuterom i sl.. U suštini teniski lakat najčešće dobijaju osobe koje nemaju veze sa tenisom. U ostalih 5 % slučaja “na udaru” su teniseri, bacači koplja, rukometaši, penjači, hokejaši, kuglaši.
Lateralni epikondilitis je zastupljen kod oba pola, između 30. i 50. godine, najčešće na dominantnoj ruci.

Etiopatogeneza (mehanizam nastanka) :
Da bismo razumeli na koji način nastaje teniski lakat, potrebno je da analiziramo bekhend udarac u tenisu. Za vreme izvođenja ovog udarca, opružači (ekstenzori) podlaktice se snažno kontrahuju kako bi stabilizovali šaku koja drži reket. Ponavljane koncentrične i statičke kontrakcije ovih mišića, naročito ako se udarac nepravilno izvodi, skraćuju ove mišiće, povecavajuci njihovu tenziju, i pojačavaju silu koja se preko mišića prenosi do mesta pripoja za kost(spoljašnji epikondil).Ove kontrakcije mišiće koje se iznova i iznova ponavljaju, povećavaju hroničnu napetost na mestu gde se tetiva pripaja za kost(entezu),što vodi u smanjenu vaskularizaciju tog mesta i iritaciju nervnih završetaka. Rezultat toga je aseptično zapaljenje. Najčešće se radi o pripoju kratkog opruzača šake (ekstenzorkarpi radialis brevis), mada u nekom procentu mogu biti zahvaćeni i susedni mišići koji imaju sličnu funkciju( opružanje šake i prstiju). Konstantno prenaprezanje ovih mišića i tetiva dovodi do hiperplazije (uvecanja broja) fibroblasta na pripoju. Hiperplazija fibroblasta onemogućava prirodno zaceljenje, i stvara uslove za nastavak upalnog procesa. Hronično zapaljenje izaziva mikro oštećenja na samoj tetivi, a ako se ne leči može da dovede i do njene rupture.

Klinička slika:
Dominantni simptom teniskog lakta je bol na mestu pripoja tetive za kost(spoljašnji epikondil).Takodje, postoji napetost mišića spoljašnje strane podlakta koja se može u nekim slučajevima spuštati celom duzinom podlakta, sve do sake. Ponekad, bol može biti toliko jak da pacijenti ne mogu da otkljucaju vrata ili da drže olovku u ruci. Prema simptomima, teniski lakat se deli na četiri faze:

1.Bol se javlja nekoliko sati nakon aktivnosti
2.Bol nastaje pri kraju i neposredno posle same aktivnosti
3.Bol se javlja u toku aktivnosti i pojačava se postepeno
4.Bol postoji u miru,i sprečava bilo kakvu aktivnost koja uključuje zahvaćenu ruku

Za vreme pregleda bol se pojačava palpacijom na pripoj ekstenzora na spoljašnjem epikondilu. Bol se uglavnom pojačava ako pacijent opruži lakat dok ispitivač vrši pritisak na zahvaćenu regiju. Osim kliničkog pregleda i tipičnih provokacionih testova, u dijagnostičke svrhe koriste se jos i radiografija(rendgen), magnetna rezonanca i ultrasonografija. U 20% slučajeva, na rendgenskom snimku mogu se uočiti sitni kalcifikati na tetivi ili na samom pripoju mišica za kost.U dijagnostici teniskog lakta vrlo je važno isključiti neka druga patološka stanja sa sličnim simptomima. Najčešće se radi o sindromu radialnog tunela. Radialni tunel je prostor manji od 5 cm i proteže se od glavice nadlakatne kosti do distalnog dela mišića supinatora. Kroz ovaj tunel prolazi nerv radialis koji može biti pritisnut od strane mišića i zadebljalih fibroznih traka. U simptomatologiji dominira bol, trnjenje, slabost mišića. Bol se pruža spoljnom stranom podlaktice a može ići do šake i prstiju.Test kojim se potvrđuje sindrom radialno tunela je test supinacije protiv otpora koji je u slučaju teniskog lakta uglavnom negativan. Mada se kod određenog broja pacijenata može biti prisutan i teniski lakat i sindrom radialnog tunela.

Lečenje teniskog lakta u Fitness Medic-u:
Može biti neoperativno i operativno. Neoperativno lečenje podelili smo u tri faze.

1. Vrlo je važno da se sa terapijom mora početi što je pre moguće!!! Znači, ne smeju se ignorisati simptomi već bi trebalo da se pacijenti jave lekaru pri pojavi prvih znakova ovog problema. U prvoj fazi važno je odmah prestati sa aktivnostima koje su dovele do navedenih simptoma, bilo da je u pitanju sportska aktivnost ili zanimanje. Tri puta dnevno se savetuje hladjenje ledom u trajanju od najviše 10 minuta. Ukoliko je potrebno mogu se oralno uzimati neseroidni antireumatici(diklofen, Brufen,…).

2.Druga faza podrazumeva uvođenje fizikalne terapije i vežbi istezanja. Od fizikalnih procedura koristimo interferentne struje, TENS i kasnije elektrostimulaciju COMPEX aparatima. Ono što nasu ambulantu izdvaja na polju lečenja teniskog lakta je upotreba HILT lasera(slika), najnovije generacije.HILT laser je laser visoke snage koji za najviše 5 tretmana smanjuje bol i do 50%, a u nekim slučajevima je samo terapija ovim laserom dovoljna da se pacijenti reše bola u laktu. Ukoliko se narendgenskom snimku uoči jedan ili više kalcifikata, u terapiju uvodimo shockwave, kojim se kalcifikati uspešno ukljanjaju. U ovoj fazi,prosečno u drugoj nedelji lečenja, pocinje se sa vežbama istezanja mišića spoljašnje strane podlakta(ekstenzori sake).Takodje se počinje i sa statičkim vežbama. Pacijente obučavamo kako da sami, u kućnim uslovima rade vežbe istezanja i jačanja i to po sledećem programu:
- Vežbe istezanja 10 serija po 20-ak sekundi
- izotonicne vežbe 3 serije po 10 ponavljanja
- vežbe istezanja 10 serija po 20 sekundi
- krioterapija u vidu masaže ledom od 10 minuta posle čega se može namazati Hepatrombin gel ili Lioton 1000.

U našoj ambulanti se sprovode vežbe po Kabatu ili PNF, koje podrazumevaju kombinaciju rotacionih i dijagonalnih pokreta uz odredjeni otpor koji daje terapeut.Ovaj koncept vežbanja se pokazao vrlo efikasnim u terapiji teniskog lakta.

3.faza: U trećoj fazi pacijenti se vraćaju postepeno svojim aktivnostima ali im se savetuje upotreba specijalnih ortoza(steznika) za teniski lakat(slika). Ako su u pitanju teniseri vrlo je važno da se koriguje sama tehnika izvodjenja udaraca, hvatanja, materijal od kog je reket napravljen, njegova težina i zategnutost žica. Nakon svake aktivnosti poželjno je hladjenje, istezanje i odmor kako bi se sprečio recidiv.
U slučajevima kada fizikalna terapija ne da adekvatne rezultate pristupa se infiltraciji anestetika(Lidokain, Prokain) ili kortikosteroida. Upravo su preparati na bazi kortikosteroida (DIPROFOS) najčešće korišćeni u terapiji teniskog lakta. DIPROFOS se daje u seriji od tri injekcije najviše. Efekat ovog leka se kreće u rasponu od 6 nedelja do 6 meseci. Vrlo je važno naglasiti da kortikosteroidi deluju tako što smanjuju upalni proces(blokiraju enzim ciklooksinezu da stvara prostaglandine koji su osnovni medijatori upale), i ako se posle dejstva leka ne promene loše navike, vrlo je moguće da se simptomi ponovo jave i da ovaj problem postane hroničan.

Fitness medico i za to ima resenje-PRP(tretman krvnom plazmom).
Operativno lečenje:
Ukoliko simptomi perzistiraju duže od 6 meseci, uprkos terapijama, pristupa se hirusrškom lečenju. Statistički, 5-10% pacijenata se podvrgne ovoj intervenciji. Naročito sportisti koji moraju što pre da se vrate u trenažni proces. Postoje različite hirurške tehnike i njihove modifikacije. U poslednjih 15-ak godina radi se tzv.perkutana tenotomija mišića ekstenzora. Nakon operacije podlakat se stavlja u laganu imobilizaciju, a već od 4-5 dana se kreće sa fizikalnim terapijama.